Strofa 1:
Otvorio sam oci,
usrao pelene,
tata uniformisan,
mama place i dere se.
Na vestima je seks,
tata bi da jebe se,
na vestima su pretnje,
ljudi gube zivote.
Tata bi da brani ih
jer ima neko drustvo
koje radi to,
K'o lovci u crtacima
al' mozda nesto drugo...
Mrak pada, puna gajba,
i dalje setam usran
al' sve ih boli kara.
Placem da im kazem
al' bacaju mi igracke
i sarene papire,
i smeju se
a nije mi jasna sala.
Mama je zbunjena
i stavlja me da spavam,
i dalje usranog
al' sta da radim ja sad...
Budim se,
gde je tata?


Strofa 2:
Komsije iz kraja
se vracaju iz raja.
Donose dobra
al' im je krvava jasha,
al' nije krvava kajla,
ni prstenje,
ni gorenje,
al' nema hleba,
jer nema brasna,
samo iza zgrada
al' ne shvatam sta rade s tim,
znam - leze na klupi,
kad ne, onda su nadrkani,
idemo gajbi iznabadani.
I svi puse,
i svi piju,
i svi pevaju, psuju
i svi se biju.
Mama pije tablete,
kaze da mora.
Tate se ne secam
al' volim ga ko boga.
I dolaze siromasni k'o
cigani u kocijama
na ulici prosjaci.
I stalno pitam "gde je tata",
mama kaze "brani narod",
ja ne znam kako i zasto,
mama kaze "voli ga",
ja pitam "ko ga dira".
Na ulici cujem
da u pitanju su govna
sto ne vole ikone
cak i ne veruju u boga.
A tatu znam sa slike,
ne secam se glasa...
Pitam mamu "kad se vraca"


Strofa 3:
I kazu da je gotovo
al' tate nema jos.
Zavrsio tri razreda
i opet neki slos.
I od drugara tata
ide brani narod,
opet zbog nekih ikona i slika...
Opet ga neko dira,
meni je busna tika
al' neamo ni dinar,
slabo nam radi grejanje
i stalno mi je zima.
Proslo je osam godina,
naucio da pricam,
naucio da citam,
naucio da mrzim
jer tata mi je mrtav!
Mamu pitam "zasto?
Zasto si ga pustila,
i koj je njemu kurac?
Sta mi da radimo sad?!"
Pljas - samar,
"Nemoj tako da pricas!"
Kazem "Uredu...
Al' bi da znam.
Uredu mrzim njih,
uredu volim nas
al' vise volim tebe
i vise volim tatu"
al' mama je pukla, place
pa me udara u glavu.
Dere se "Cuti!",
dere se "Cuti!"...
Krv curi
al' opet pitam "zasto".
Nema odgovora ali znam ga,
nisam majmun...
Tata vise voli narod...